Ako želite da živite dobro i dugo, zdravlje vam mora biti prioritet. Zdravlje nije proizvod ili usluga koja se isporučuje. Morate preuzeti odgovornost za sopstveno zdravlje.

Pravi pristup zdravlju je izgradnja dobrih navika. 

Ističem pet životnih navika za koje su i naučne studije pokazale da imaju značajan uticaj na zdravlje i životni vek:

1. Pravilno se hranite – Više povrća, voća, orašastih plodova, integralnih žitarica, zdravih masti i omega-3 masnih kiselina a manje mesa, šećera, trans masti i soli.
2. Redovno se krećite i vežbajte – 30 minuta vežbanja svakog dana, što manje sedenja
3. Održavajte zdravu telesnu težinu – BMI između 18,5 i 24,9
4. Nemojte pušiti – 0 cigareta dnevno
5. Umereno unosite alkohol – 1 piće dnevno, ukoliko vam je baš potrebno

Čini se  jednostavno, ali da budem iskrena, veoma mali broj ljudi može se pohvaliti sa svih pet izgrađenih navika.

Svi želimo srećan i dug život, bez bolesti, ali mnogi ne žele ili ne mogu da promene svoje ponašanje i način života. Zaista nije lako napraviti promenu u životu, stvoriti novu naviku za ceo život. 

Za  poboljšanje  zdravlja i sprečavanje bolesti, ne treba život preokretati naopačke i menjati sve u vezi s tim kako živite.

Počnite postepeno i malim koracima. Unošenje čak i vrlo malih promena u vaš svakodnevni život može vas vremenom dovesti do velikih rezultata.

​Pravite zdravije izbore  svaki dan.

Stres je odgovor našeg organizma na sve što zahteva pažnju ili akciju. U deliću sekunde, naše telo je spremno da reaguje: bori se ili beži.

​Kada stresna situacija nestane, telo bi trebalo da se vrati u normalno, opušteno stanje.

Svi doživljavamo stres. Neki od glavnih izvora stresa su posao, finansije, emotivne i prijateljske veze, roditeljstvo. Nisu sve vrste stresa štetne. Stres može biti dobar motivator za naporan rad, da prati lepe i uzbudljive događaje.

U situacijama kada bežanje ili borba nisu prikladni odgovori ili ukoliko nema dovoljno vremena za opuštanje javljaju se negativni efekti stresa. Telo je u stanju pripravnosti dugo ili nepotrebno – to utiče na kvalitet života i može oštetiti zdravlje

Stres nije medicinska dijagnoza i za njega ne postoji jedinstven, specifični tretman.

Stres neće nestati iz vašeg života. Obratite pažnju na to šta vas stresira i nađite načine za opuštanje. Tako se možete  suprotstaviti nekim lošim efektima stresa i povećati svoju otpornost i sposobnost da se nosite sa izazovima.

Otporni ljudi su dobri u upravljanju stresom, imaju kontrolu nad situacijom i mogu smisliti načine za rešavanje problema.

Ne morate sve sami, zatražite podršku i pomoć, ako vam je potrebna, od prijatelja, članova porodice ili od doktora.  

​Hranite se pravilno, redovno vežbajte i dovoljno spavajte. Svesno se potrudite da provodite više vremena opuštajući se. 

Zdraviji izbori dugoročno mogu pomoći da postanete manje osetljivi na stres. 

Ako ste odlučili da pravite zdravije izbore u svom životu , ne zaboravite na još jednu ključnu životnu naviku – spavanje.

​Postoji razlog zbog koga trećinu života provodimo spavajući - za dobro telesno i duševno zdravlje potrebno je i dobro spavati.
Potreba za spavanjem postoji ali se dužina spavanja razlikuje kod svakog od nas. Uglavnom se preporučuje za odrasle osobe 6-8 sati spavanja svakog dana. Nije dobro spavati kratko i nije dobro spavati dugo.

Najprirodnije je spavati noću.

Loše navike u spavanju ometaju svakodnevni život, utiču na raspoloženje, temperament, remete poslove i rutinu. Ukoliko se ne prepoznaju, i ove loše životne navike, mogu uzrokovati zdravstvene probleme.
Kada imate teškoće sa spavanjem, razgovarajte sa svojim doktorom. Nikada, na svoju ruku, ne uzimajte sedativne lekove.

Steknite dobre navike u vezi spavanja na bezbedan način:

-Dosledno se držite rasporeda spavanja i buđenja svaki dan u isto vreme, čak i vikendom
-Prostor za spavanje učinite ugodnim i opuštajućim, po vašem ukusu
-Uložite napor da izbegnete ometače dobrog spavanja – buka, stres, bolovi, kućni ljubimac, telefon, televizor
 
Spavajte duboko, mirno i dovoljno.

Svi želimo da izgledamo i da se osećamo najbolje, svaki dan.
Ne možemo protiv starenja (anti aging), to je fiziološki proces. Ali, možemo mnogo da učinimo da uspešno, aktivno starimo, da živimo duže i bolje.

Pravite zdravije izbore, bez obzira na godine:
1. Redovni sistematski pregledi i kontrole kod izabranog doktora. Ukoliko su vam potrebni lekovi za određenu bolest uzimajte ih redovno i uvek u isto vreme. Razgovarajte sa doktorom o potrebi uzimanja dodatnih količina kalcijuma, vitamina D, gvožđa, vitamina B-12.
2. Zdrava težina i oblik tela. Jedite pravilno i dovoljno. Budite fizički aktivni, ali sprečite rizik od povreda. Ne zaboravite - seksualna aktivnost nema starosnu granicu.
3. Redovne posete stomatologu. Dobra oralna higijena utiče na sveukupno zdravlje.
4. Stop pušenju i alkoholu. Nikad nije kasno prestati.
5. Nova znanja i veštine. Izazivajte svoj um.
6. Jaka društvena mreža. Stvarajte nova prijateljstva i čvrsto se držite starih. Budite okruženi porodicom i prijateljima. Lepo se provodite u životu i često se smejte.
7. Zaštitita i korekcija vida i sluha.
8. Dobar san je zlata vredan.
9. Bez stresa. Pronađite svoj mir, radite stvari koje vama prijaju.
10. Budite savesni, brižni, prenosite svoje znanje, veštine i iskustvo mlađima. 

Budite fokusirani na zdravlje i aktivno učešće u životu, bez obzira na godine.
Svaki dan.

Nekada davno postojala je primamljiva mogućnost da dan ili dva radimo od kuće. Nema ranog buđenja,
saobraćajnih gužvi, biranja garderobe.

Danas, za mnoge, to je jedini način rada. Nema izbora.

Ako ste očekivali ostvarenje sna, brzo ste shvatili da je rad na daljinu veoma složen. Vaše navike, dnevne rutine, životni prostor, porodični život moraju se prilagoditi ne samo poslu koji obavljate nego i merama bezbednosti i zdravlja na radu.
Možda ćete ostati duže u pidžami ali posao ne sme da trpi, mora se raditi i zaraditi. Ali, ne smete da trpite ni vi.

​Odredite prostor za rad u vašem domu i postavite svu potrebnu opremu. Neka vaše mesto za rad bude dobro organizovano. Treba da vam omogući slobodu pokreta, udoban položaj. Ako ovaj prostor nije baš savršeno osmišljen može da izazove bolove u leđima, zamor u rukama, napetost u vratu i ramenima koji se mogu pretvoriti u zdravstvene probleme.

Osmislite radni kutak koji je bezbedan i zdrav za rad. Nered oko vas može da izazove dodatni stres, a mogućnost povreda na radu je veća (ne postoje, još uvek, jasna uputstva o povredama na radu od kuće). Oslobodite se nepotrebnih stvari oko sebe, pazite na kablove i struju. Sve što je potrebno neka vam bude nadohvat ruke, izbegavajte nagle i nezgodne pokrete. Obezbedite odgovarajuće osvetljenje - prirodno i veštačko. Smanjite nivo buke. Prostoriju u kojoj radite često provetravajte.

Kada radite od kuće vaša dnevna rutina može biti drugačija. Prilagodite vaš način života novom načinu rada. Nemojte jesti i sedeti više nego obično. Napravite nekoliko pametnih podešavanja da lakše donesete zdravije izbore. Pridržavajte se vaše uobičajene ishrane. Odredite vreme i mesto za obrok, nemojte jesti dok radite. Pokušajte da ne jedete između obroka. Ako vam je ipak potrebna užina neka vam na vidiku bude korpa sa voćem ili činija sa orašastim plodovima.

Na svakih 30 min rada napravite 2 min pauze. Sedenje nije dobro za vaše zdravlje ali ni za vašu efikasnost na poslu. Prošetajte po kući ili napravite nekoliko jednostavnih vežbi za održavanje mišićno-koštanog zdravlja. Vežbe mogu biti i zahtevnije jer - niko vas ne gleda. Potrudite se samo da budu bezbedne, a ne vratolomne.

U toku rada obavezno iskoristite dužu pauzu i izađete napolje. Prošetajte u periodu od 11 h -15 h, bar pola sata. Prijaće vam otvoren prostor i svež vazduh, zarumeneće vam se obrazi. Koža tada stvara vitamin D koji je veoma važan za kosti, zube, mišiće, imuni sistem. Vratićete se osveženi i spremni za dalji rad.

Svaki korak u pravom smeru je važan. Naučite kako da zdravo živite i zdravo radite i od kuće.

Praznici i proslave nisu vreme za dijete. Ove godine, umesto da se ustežete i kajete, prepustite se i istinski uživajte u gozbi. Obratite pažnju na vaše voljene, na razlog proslave, na ugodne trenutke, to je dodatni zdravstveni podsticaj.
Jedan ili dva dana opuštanja neće poništiti vaše ciljeve za zdravije izbore, već će vas pripremiti za veće uspehe.

Sutra se vratite vašim zdravim navikama, bez griže savesti.
Bez čarobnih „programa detoksikacije“.
Naše telo se svakodnevno detoksikuje. To je primarni posao jetre i bubrega, zaista su dobri u tome (tu su i creva, slezina i imunski sistem). Dakle, ako želite dobro „čišćenje“ pobrinite se o sistemima detoksikacije vašeg organizma – tako što ćete dobro brinuti o sebi. To je daleko bolje od bilo kog programa ili magičnog napitka.

Moje preporuke za podršku prirodnim detoksikacijskim procesima - za zdrave odrasle osobe:
Dobro jedite - bez masne i slane hrane.
Nemojte pušiti.
Alkoholna, zaslađena i obojena pića maksimalno izbegavajte.
Spavajte 6-8 sati.
Budite aktivniji, provodite vreme napolju u pokretu.
 
SREĆNA 2021!
​

Svi bi trebalo da budu fizički aktivni svakog dana, da se više kreću, a manje sede - bez obzira na godine, pol, konstituciju i sposobnost. Redovna fizička aktivnost jedna je od najvažnijih stvari koje možete učiniti za svoje zdravlje.

Fizička aktivnost je bilo koji pokret koji podstiče kontrakcije mišića i porast metabolizma.
To je nepregledna lista aktivnosti, kao što su ustajanje sa stolice, hodanje po sobi, usisavanje poda, šetanje, ples, ali i trčanje maratona.
Vežbanje je planirani program fizičke aktivnosti koji se ponavlja i usmeren je na poboljšanje ili održavanje fizičke spremnosti.
Fizička aktivnost koja zahteva umereni napor sigurna je za većinu ljudi. Ali ako ste dugo neaktivni, imate neki poremećaj zdravlja, invaliditet ili ste trudni obavezno razgovarajte sa svojim doktorom o vrstama fizičke aktivnosti koje vam odgovaraju.

Svako treba da se trudi da bude aktivan najmanje 30 minuta svakog dana. Postepeno, malim koracima povećavajte intenzitet fizičke aktivnosti. Fizička aktivnost ne mora biti naporna da bi bila efikasna. Budite na granici vaših mogućnosti, nikad preko.
Za zdravlje, važno je i skratiti period neaktivnog ponašanja (vreme koje provodite sedeći ili ležeći - spavanje se ne računa). Imajte na umu: mnogi poslovi podrazumevaju dugotrajno sedenje u kancelariji; slobodno vreme se često provodi uz televiziju, računar i telefon - sedeći ili ležeći; koristi se prevoz umesto pešačenja i lift umesto stepenica. Smanjenje vremena sedenja može biti gotovo jednako korisno kao i povećanje intenziteta vežbanja.
Male i jednostavne promene mogu pomoći da postanete aktivniji, da napravite zdraviji izbor.

Moje preporuke za zdrave odrasle osobe:
Polako, blago, uvedite redovnu, svakodnevnu umerenu fizičku aktivnost / vežbanje u vaš dnevni raspored.
Svaka aktivnost koja vam je atraktivna pa čak i spremanje kuće može biti vaše svakodnevno vežbanje.  Ako niste taj tip – zaplešite, prošetajte psa, trčite. Neka bude zabavno ali i bezbedno.
Ne iscrpljujte se jednom ili dva puta nedeljno intenzivnim vežbanjem, ukoliko ostatak vremena provedete sedeći i oporavljajući se od nepotrebnog napora.
Ne provodite duge periode sedeći - s vremena na vreme ustanite i krećite se.
Smislite načine da slobodno vreme i odmor provedete aktivnije.

​Samo krenite.
​